Патријарх Павле: Царство Небеско је наша права Отаџбина и Домовина
+ Патријарх српски Павле +
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.четвртак, 25. децембар 2008.
Патријарх Павле: Царство Небеско је наша права Отаџбина и Домовина
четвртак, 18. децембар 2008.
Свети Никола - житије
Свети Никола - житије
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.
Када Николи помреше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удавајући сироте девојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.
Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.
Али, када наста љуто гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, Никола је допао тамнице и у њој провео много година, све док цар Константин не даде свима слободу, те се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.
Када је после тога цар Константин сазвао први Васељенски сабор у Никеји, Никола је био члан тог сабора, који је осудио Арија и његову науку. Из ревности према чистој вери, ударио је Арију шамар.
Пошто је царица Јелена у то доба пронашла Христов крст у Јерусалиму, многи почеше да обилазе света места. И Никола је обишао сва света места. На овом путу десили су се многи чудновати случајеви. Прича се да када се Светитељ навезао на море, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмијавали су Николу што говори о стварима које неразуме, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро навукоше густи црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве запенушаних таласа. Никола паде Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша.
Када се из Палестине враћао кући погоди се Никола са неким лађарем да га одвезе у Ликију. Али, када испловише, лађар не хтеде да вози куда је Никола хтео, већ кренуше на другу страну. Никола их подсјети на погодбу и да му чине неправду, али они му запретише да ћути. Одједном се подиже јак ветар и окрену лађу у другом правцу и без обзира на настојање лађара да задрже свој курс, ветар нанесе лађу на једно ликијско пристаниште, где се Никола искрца.
Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољи. Једном је завладала велика глад у Ликији, а у Италији је био један трговац који је имао много жита. Њему се Никола обратио у сну понудивши му три златника да одвезе брод пун жита у Ликију. Трговац тако и учини. Сво своје жито је продао, а град Мир спасио од глади.
Никола је био и вешт дипломата. Једном је избила побуна у Фригији. Цар Константин посла тројицу војвода са војском да угуше побуну, међутим војници су се искрцали у Ликију, где су одмах почели да злостављају становништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу и замолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то време један невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, који је хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина. Никола је сиромаха спасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости и среброљубља. Војводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну. Вративши се цару Контантину, војводе су очекивале награду и похвалу, али један царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницу. Из тамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења. Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опрост војводама. Када су се војводе захвалиле цару што им је поштедио живот, он им је саопштио да то није он урадио, него да је за то заслужан свети човек, Никола.
Никола се појављивао и на местима на којима предходно није могао да буде физички присутан. Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију, ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу. Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када се олуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је бод пристао, а морнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: "Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви".
Мало је познато да је Никола помагајући људима у невољи желио да остане анониман, те је новац стављао у одевне предмете људи, тако када би они пронашавши новац бивали изненађени. Једна од легенди говори о томе. Наиме у граду Миру живео је један сироти човек који је имао три прелепе ћерке, али их није могао удати, пошто за мираз није новца имао. О њему је некако сазнао Николе, па је једну ноћ посетио човека и поред ћеркиног му узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а грешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћерку. Никола је ово поновио и за преостале две, а када је отац ћери сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали. Никола је као и увек до тада био скроман те благосиља домаћина. Из ове легенде је касније произашла легенда о Светом Клаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњишту поклоне дјеци.
Тако је Никола до дубоке старости управљао црквом и народом, и чинио добра дела. Умро је 19. децембра 345. године. Његово тело је сахрањено у саборној цркви мир-ликијске митрополије.
Много година је његово тело тамо почивало. Скити, Словени са Дона су посећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болесне ради излечења. Отуда се може објаснити зашто је Св. Никола толико омиљен код Срба.
У једанестом веку Турци су освојили целу Малу Азију, па и град Мир. Многи становници су се иселили и бјежали од стравичних злостављања.
Године 1096. Св. Никола се обрати у сну једном свештенику из Барија (Италија) и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно тле. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8. маја. Мошти су однијели у манастир светог Јована Претече. Народ је одмах почео да се скупља и да тражи излечење, јер је Никола и по томе био познат. После три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Стрфан Дечански, српски краљ (као што је и наведено у његовом живопису), повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19. децембра, по новом, или 6. децембра, по старом календару. У години се Свети Никола прославља и 22. маја (09.маја), у знак сећања преноса његових моштију у Бари.
Као што су од паганских богова улогу господара громова Срби предали Св.Илији, тако су улогу господара мора предали Св. Николи, јер он је многе бродаре од невремена спасавао. На Светога Николу, сви морепловци су у 4 сата поподне бацали сидро у знак сјећања на тог светитеља и отпочињали славље. Пловидба се настављала тек следећег дана. И Српско паробродско друштво је славило Светог Николу.
ЕПАРХИЈЕ
ЕПАРХИЈЕ
Епископија (грч. έπισκοπία), или епархија, назив за област чији духовни живот надгледа и њиме руководи епископ. Некад је то била једна покрајина и њена администрација у грчко-римском царству, и седиште администрације једне или друге од ових установа, и стан епископа. Некада је епископија улазила у састав веће јединице-дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице-номе. Таква структура и организација у четвртом веку прелази у црквену организацију, која је и данас сачувана у оним православним црквама које се управљају по систему митрополија. У Православној цркви постоје спољашњи знаци по којима се епископи разликују од осталих свештенослужитеља. То су: панагија, напрсни крст, митра и епископски жезал.
Панагија (грч. παναγία), иконица овалног или округлог облика са ликом Пресвете Богородице, или Спаситеља коју архијереј носи заједно са напрсним кррстом на својим грудима. Она га подсећа да је дужан да у своме срцу носи Господа Исуса Христа уздајући се при том у милост и помоћ Пресвете Богородице.
Митра (грч. μίτρα), појас којим се везује глава. овако се назива венац одн. круна коју православни архијереји стављају на главе у току богослужења. Архијерејска митра по светом Симеону Солунском подсећа на кидар који су на глави носили старозаветни првосвештеници. Митра је украшена иконама Спаситеља, Богородице, Часног Крста, Светог пророка Јована Крститеља или јеванђелиста. она означава покорност архијереја Христовом јеванђељу, а у исто време и Христов венац. После светог Јована Богослова, који је носио венац на глави, митру су у почетку носили само александријски архијереји, што се види и на најстаријим фрескама, а од XVI века носили су је само источни патријарси. Од XVII века митру носе сви архијереји.
Жезал (грч. ράβοός), пастирски штап, украшен на врху крстом и двема змијама.Знак је епископске власти над словесним стадом Христовим. Подсећа на процветали Аронов жезал. Даје се архијерејима на дан њихове епископске хиротније као символ духовне власти над словесним стадом Христовим. Архијерејски жезал означава власт Светога Духа која архијерејима помаже у напасању и вођењу пастве на путу спасења. Змије на жезлу треба да подсећају архијереја на мудрост, а крст на славу Христову у његовом раду са повереном му паством. Зато се архијерејски жезал назива и патерицом, коју су архијереји примили од Христа преко апостола како би отачки руководили својом паством. Жезал се даје новопосвећеном архијереју после отпуста литургије у току које је хиротонисан, а уз поуку патријарха или најстаријег архијереја који је учествовао у хиротонији.
МОЛИТВE
Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја
и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног Оцу, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО
Богородице дјево,
радуј се благодатна Маријо,
Господ је с тобом;
благословена си Ти међу женама
и благословен је Плод утробе Твоје,
јер си родила Спаситеља душа наших.Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног (грешну).
Пресвета Богородице, спаси ме грешног (грешну).
Господе Исусе христе, Сине Божији, ради молитава Пречисте Матере Твоје и свих светих, помилуј нас. Амин.
У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин.
Господе Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава пречисте Матере Твоје, и свих светих, помилуј ме. Амин.
Слава Теби Боже наш, слава Теби.
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј! (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Уставши од сна, падамо пред Тобом, Благи, и узносимо Ти анђелску песму, Моћни: свет си, свет, свет, Боже, помилуј нас Богородицом.
Слава оцу и Сину и Светоме Духу:
Из постеље и сна подигао си ме, Господе; ум мој просвети и срце, и усне моје отвори да Те славим, Света Тројице: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.
И сад и увек у векове векова. Амин.
Судија ће доћи изненада, и откриће се свачија дела, но са страхом вичемо у поноћи: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.
Господе помилуј! (дванаест пута)
Ходите, поклонимо се цару нашем Богу!
Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, цару нашем Богу!
Ходите, поклонимо се и припаднимо самом Христу, цару и Богу нашем!
Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном.Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад Ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Јер гле, истину љубиш, и јављаш ми незнано и тајно премудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; Обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.
Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
ПОКАЈНИ 50. ПСАЛАМ
Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех мој стално преда мном.Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправда у речима својим и да победи кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Јер гле, истину љубиш, и јављаш ми незнано и тајно свемудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожним ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; Обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве паљенице не мариш. Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.
Анђеле Христов, чувару мој свети и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што згреших у данашњи дан, и избави ме од сваког лукавства непријатељског ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице, и Матере Господа мога Исуса Христа, и свих светих. Амин.
Свети Анђеле, који стојиш уз моју јадну душу и гледаш мој страсни живот, не остави ме грешнога, нити одступи од мене због моје неуздржљивости. Не дај места злом демону да овлада мноме помоћу насиља овог смртног тела. Ојачај моју бедну и слабу руку, упути ме на пут спасења. О, Свети Анђеле Божији, чувару и покровитељу моје јадне душе и тела, опрости ми све чиме те увредих у све дане живота свога; и ако што сагреших ове прошле ноћи, заштити ме данас, и сачувај ме од сваког искушења ђаволског, да не бих никаквим грехом прогневио Бога, и моли се за мене Господу, да ме учврсти у страху Своме и покаже ме достојним слугом Своје доброте. Амин.
Уочи дана Светог причешћа, после вечерњих молитава, треба прочитати и ове молитве:
Господе Исусе Христе, Боже мој, отпусти, остави, очисти, и опрости ми грешном и непотребном и недостојном слузи Твом погрешке, и сагрешења, и преступе моје, које Ти од младости моје па све до овог дана и часа сагреших, било свесно или несвесно, било речима или делима, било помислима и мислима и настојањима, и свима својим чувствима. И молитвама пречисте и приснодјеве Марије мајке Твоје, која Те је чудесно родила, једине непостидне наде и заштите и спасења мога, удостој ме да се неосуђено причестим пречистим, бесмртним, животворним и страшним Тајнама Твојим, на отпуштење грехова, и на живот вечни; на освећење и просвећење, јачину, исцељене и здравље душе и тела, и на уништење и потпуно погубљење мојих злих мисли и помисли, и похвата, и ноћних сањарења, мрачних и злих духова. Јер је Твоје царство, и сила, и слава, и част, и поклоњење, са Оцем и Светим Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ујутро, на дан Светог причешћа, пред полазак у цркву, треба прочитати и ову молитву, која се и у цркви чита непосредно пред Свето причешће:
Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело Твоје, и да је ово сама пречиста Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју, делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се без осуде причестим пречистим Тајнама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.
Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у царству Твоме.
Нека ми причешће светим тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или осуду већ за исцељење душе и тела. Амин.
По доласку кући, после Светог причешћа, а пре ручка, треба прочитати и ове молитве:
Слава Теби Боже!
Слава Теби Боже!
Слава Теби Боже!
Владару Христе Боже, Царе векова и творче свега, благодарим Ти за сва добра која си ми дао и за причешће пречистим и животворним Тајнама Твојим. Молим Те, Благи и Човекољубиви, сачувај ме под кровом Твојим и у сенци крила Твојих, и даруј ми да се чистом савешћу до последњег даха свог достојно причешћујем Светињама Твојим на отпуштање грехова и на живот вечни. Јер си Ти хлеб живота, извор светиње, давалац добара, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
МОЛИТВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ЈЕЛА
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опропсти безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин.
Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што непорочно Бога-Реч роди, ваистину Богородицу ми те величамо.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин
Благодаримо Ти, Христе Боже наш, што си нас наситио Твојим земаљским добрима; не лиши нас ни Твог небеског царства, већ као што си дошао међу ученике Своје, Спаситељу, дарујући им мир, дођи и међу нас и спаси нас.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин
Јешће убоги и наситиће се, и прославиће Господа који Га траже; жива ће бити срца њихова у векове векова.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин
Твоја утроба, Богородице, поста света трпеза с Небесним Хлебом, Христом Богом нашим; сваки
који једе од Њега не умире, као што рече Он, Хранитељ свију.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј (трипут).
Молитвама светих Отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин.
Свеблаги Господе,
ниспошљи нам благодат Пресветога Твога Духа,
да оснажи наше духовне моћи,
да би, пазећи на учење које нам се предаје,
порасли Теби, нашем Творцу на славу,
родитељима нашим на радост,
а Цркви и Отаџбини нашој на корист. Амин
Христе Боже, коме се у свако време и свакога часа клањају и кога славе и на небу и на земљи, дуготрпељиви, многомилостиви, многосажаљиви, који праведнике љубиш, а грешнике милујеш и све зовеш спасењу обећањем будућих добара. Ти, Господе, прими и маше у овај час молитве и управи живот наш заповестима Твојим, душе наше освети, тела очисти, расуђивања исправи, мисли разбистри и избави нас од сваке жалости, зла и бола; огради нас светим Твојим анђелима, да њиховим мноштвом чувани и вођени стигнемо до јединства вере и познања и неприступне Твоје славе, јер си благословен у векове векова. Амин.
Владико, Човекољупче, Царе векова и добара Дароватељу, који си непријатељства преграду разорио и мир подао роду људскоме, даруј и сада мир слугама Својим (имена): укорени у њих страх Свој и међусобну љубав утврди, угаси сваку распру, одузми од њих све саблажњиве несугласице. Јер Ти јеси Мир наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај.
Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.
Боже вечни, који си род људски избавио од робовања ђаволу, избави и мене, слугу Твога, од сваког дејства нечистих духова. Нареди злим и нечистим дусима и демонима да одступе од душе моје, и да не бораве нити се скривају у мени, него нека ради светог Имена Твог, и јединородног Сина Твог, и Животворног Духа Твог, беже од створења руку Твојих и да будем очишћен од сваког искушења ђаволског, да би свето и праведно и побожно поживео, удостојаван пречистих Тајни јединородног Сина Твог и Бога нашег, са којим си благословен и препрослављен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Спаси Господе и помилуј родитеље моје ( имена), браћу, сестре и сроднике моје по телу и све ближње рода мога и подари им мирна Твоја блага.
Спаси Господе и помилуј старе и младе, убоге и сироте, удовице, болесне и жалосне, који су у беди и невољи, у тамници и ропству.
Сачувај Боже све оне које због Тебе и вере православне гоне незнабошци, безбожници и јеретици. Посети их, укрепи, утеши и силом својом подај им ускоро избављење и слободу.
Спаси Господе и помилуј све оне који нас мрзе и вређају и чине нам сметње, не дозволи да пропадну због нас грешника.
Просвети светлошћу Твога познања оне који, заслепљени секташким онбманама, одступише од православне вере. Приведи их Твојој светој апостолској Цркви. Амин.
Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена: да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде.
Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов.
Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни, безбожни или безверни зли учитељи, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних.
Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскврњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевитзији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота.
Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злог очуха и маћехе, спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела.
Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на своје вечно спасење а у Твоју славу и хвалу. Амин.
Тропар, глас 2:
Ти који си Пут и Истина , Христе, пошаљи сада за сапутника Ангела Свога слугама Својим (имена), као некада Товији, да их чува и неповређене сачува од свакога зла и у свакој доброј срећи на славу Твоју, молитвамаБогородице, једини Човекољупче.
Кондак, глас 2:
Луки и Клеопи сапутник си био, ходи и сада заједно са слугама Својим (имена) који на путу крећу, од сваке их зле напасти избављајући. Јер Ти као Човекољубац све можеш.
Молитва:
Господе Исусе Христе,Боже наш, Истинити и Живи, Који си изволео да путујеш са тобожњим оцем Својим Јосифом и Пречистом Дјевом Мајком Својом у Египат и Који си сапутник Луки и Клеопи био! И сада Те смерно молимо, Владико Пресвети, са слугама Својим (имена) путуј благодатно. И као слуги Твоме Товији Ангела Чувара нам пошаљи, да нас чува и избавља од свакога злог нападаја видивих и невидивих непријатеља, и да нас на испуњавање заповести Твојих упућује и да нас мирно и добросрећно и здраво проведе и безметежно кући врати. И дај слугама Твојим (имена) да сву своју добру намеру за благоугађање Теби добросрећно у славу Богу испуне. Јер Твојеје да милујеш и спашаваш нас и Теби славу узносимо са Беспочетним Оцем Твојим и са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у векове векова. Амин.
МОЛИТВА ЗА БОЛЕСНЕ
(подразумева давање имена дотичне особе
за помињање на Св. Литургији)
Владико Сведржитељу, Свети Царе, Који уразумљујеш и не усмрћујеш, Који клецајуће утврђујеш и оборене усправљаш и телесне муке човекове отклањаш, молимо се Теби, Боже наш, слугу Свога (име болесника) који болује, посети милошћу Својом. опрости му свако сагрешење вољно и невољно. О, Господе, излечујући силу Своју са Небеса пошаљи, прикосни се тела његова, угаси грозницу, укроти страст и сваку болест која се крије у њему, буди Лекар слуге Свога (име болесника) подигни га са постеље болесничке и са одра страдања његовог и даруј га исцељеног Цркви Својој, да благоугађа Теби и твори вољу Твоју. Јер Твоје је да нас милујеш и спашаваш, Боже наш, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.
У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин.
Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни помилуј нас (трипут).
Слава Оцу и Сину и светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј! (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и увекове векова. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми грешници немајући никаквог оправдања, Теби као Владару приносимо ову молитву: помилуј нас.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу,
Гопсподе, помилуј нас, јер се у Тебе уздасмо; не гневи се јако на нас, нити помињи безакоња наша, него и сада као милостив погледај и избави нас од непријатеља наших; јер си Ти Бог наш, и ми смо људи Твоји, сви смо дело руку Твојих, и име Твоје призивамо.
И сада и увек и у векове векова. Амин
Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не погинемо ми, који се у Тебе надамо, него да се Тобом избавимо од беда: јер си Ти спасење рода хришћанскога.
Господе помилуј! (дванаест пута)
Боже вечни и Царе сваког створења, који си ме удостојио да доживим до овога часа, опрости ми грехе, које учиних, овога дана делом, речју и мишљу. И очисти, Господе, смирену душу моју од сваке прљавштине тела и духа. И дај ми, Господе, да ми сан ове ноћи прође у миру, да бих уставши са скромне постеље, угађао пресветом имену Твом у све дане живота свога, и победио телесне и бестелесне непријатеље који војују на мене. И избави ме, Господе, од сујетних помисли и рђавих жеља које ме прљају. Јер је твоје царство, и сила, и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векова векова. Амин.
Господе Боже наш, што сагреших овог дана речју, делом и мишљу, опрости ми као благ и човекољубив. Подари ми миран и тих сан; пошљи ми свога Анђела чувара који ме заклања и чува од свакога зла. Јер си Ти чувар душа и тела наших, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Анђеле Христов, чувару мој свети, и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што згреших у данашњи дан, и избави ме од свакога лукавства непријатељског и противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог; но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ми покажеш достојна доброте и милости Свесвете тројице, и Матере Господа мога Исуса Христа, и свих светих! Амин.
Надање је моје Отац, прибежиште моје Син, заштита моја Дух Свети, Тројице Света слава Ти.
Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима, тебе што Бога-Реч непорочно роди, ваистину Богородицу ми те величамо.
Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца небеског, који си без почетка, Ти си рекао Твојим пречистим устима:»Без мене не можете ништа чинити». Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости Твојој. Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Озари нас истином, просвети разум и срце наше светлошћу божанске науке, научи нас теби верно подражавати, Бога и ближњега љубити, и заповести Господње вршити непогрешно, те да будемо и ми чеда твоја не само по имену но целим животом својим.
Моли се, свети Архијереју, за Свету православну Цркву и за Отаџбину своју земаљску која те увек с љубављу поштује. Призри благодушно на сваку душу твојих верних чада, који траже милост твоју и помоћ. Буди нам свима у болестима исцелитељ, у тузи исцелитељ, у жалости посетитељ, у бедама и уждама помоћник, а на смртном часу милостив покровитељ и заштитник да би помоћу твојих светих молитава и ми грешни удостојили се примити право спасење и наследити Царство Христово.
О свече Божји, не постиди нашу душу коју на тебе силно полажемо, но јави нам своје многомоћно заступање, те да славимо и величамо Бога, дивнога у Светим Својим, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
МОЛИТВА СВЕТОЈ ПЕТКИ
Удостојила си се гледања лица Божијег као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.
Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетима здравље, малаксалима снагу, и свима бодрост и радост, Христова девственице, наша помоћнице.
Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу пецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова. Амин.
Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо. Велики архијереју Божији, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег. Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видљивих и невидљивих. Запалила те је Српска земља као вечну свећу пред престолом Бога Живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу. Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загреј сада Божијим духом и срца наша, да се спасемо и прославимо Бога свевишњега и тебе Свеца Божијега. Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао. Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима па и мени. Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне. Свети Василије Чудотворче и Оче наш духовни, чуј и услиши чеда твоја духовна у Христу Исусу Господу нашем. Амин.
среда, 17. децембар 2008.
Sv. Serafim Rouz
OTAC SERAFIM ROUZ
Otac Serafim Rouz je prvi pokrsteni Amerikanac koji je istinski primio pravoslavlje i kao pisac i molitvenik procuo se sirom pravoslavnih zemalja, narocito u Rusiji. On je svojim propovedima i bogoslovskim radovima, u toku svog kratkotrajnog zivota od 48 godina, neumorno dokazivao istinitost ucenja pravoslavne vere i pogresnog modernog duha i svih poroka koje nase vreme donosi. On je prvi americki pravoslavni svestenik koji je povezan s patristickom tradicijom Crkve. Sveti Oci Crkve i isposnici, narocito monaske zajednice u Rusiji Valaama i Optine, imali su presudnog znacaja na duhovno formiranje mladog Evgenija (Judzina, engl.). Generacija mladog narastaja u Sjedinjenim Drzavama Amerike, kaze Judzin, duhovno je mrtva, bez kompasa je. "Hristos je jedini izlaz iz ovoga sveta", cesto bi govorio i pisao otac Serafim.
Otac Serafim Rouz je rodjen 1934. godine u San Diegu, u jednoj metodistickoj porodici. Po karakteru i poslovicnim izrazima i govoru vise je licio na majku, a od oca je nasledio marljivost u radu i zadovoljstvo u malom. Mali Judzin je bio od samog pocetka, od ranih detinjih dana, miran i cesto zamisljen. Rano je poceo da cita, tako da je uskoro znao izvesne delove Biblije. Imao je svoje vrsnjake, ali se malo igrao sa njima. U skoli je bio odlican djak i njegovi su ucitelji gledali u njega sa velikom nadom. Mislili su da ce se Judzin posvetiti matematici i prirodnim naukama. Jos u gimnaziji naucio je dva strana jezika, francuski i nemacki, citao je svetska knjizevna dela, ukljucujuci Dostojevskog. Osobito ga je zanimala filosofija, koju je ozbiljno studirao u Pomoni, na koledzu, u Juznoj Kaliforniji. Stalno je zudeo za necim uzvisenijim, savrsenijim. Mucila ga je misao coveka i njegovog postojanja, jer mora da postoji neka "druga realnost". Nije se mogao nemirni duh mladog Judzina ukopcati u okvire protestantizma, jer je to za njega bio "status quo" - ljudi zive za ovaj svet, uzivaju zemaljske blagodati, ali dalje se ne ide. Trazio je da sazna "istinu" u budizmu, spiritualizmu, istocnim religijama. Bila mu je dosadna zapadna mudrost. Bio je nekad blizak filosofiji Nicea, koji je odbacio sve sto nije racionalno, sto se ne moze razumom protumaciti. Dok je Judzin lutao i trazio sta je i gde je istina, izgubio je bio interesovanje za veru kakvu je stekao u roditeljskom domu. Za njega ce jedan monah, njegov sabrat, docnije reci da je Judzin bio monah "koji je znao kako da pati pre nego je dosao do istine, a onda je patio zbog onoga sto je nasao". U jednoj akademiji u San Francisku studirao je kineski i istocnjacku mudrost. Kazu da je odlicno naucio taj jezik, kao da je bio rodjen u Kini.
U San Francisku na univerzitetu cuo je na jednom predavanju od jednog francuskog profesora da se u izucavanju bilo koje religije potrebno obratiti izvornoj formi te religije. Sretnom okolnoscu jedan student, Srbin, preporucio mu je da se upozna sa pravoslavnim crkvenim obicajima i bogosluzenjima. Bas tada Judzin upoznaje jednog svog vrsnjaka, ruskog bogoslova, koji ce ga prvom prilikom odvesti u hram Presvete Bogorodice koji se nalazio u San Francisku. Iako nije tada poznavao jezik, ni svestenicke radnje, ni vernike okupljene tu na molitvu, miris tamjana i sveca i molitvenost prisutnih ucinili su narociti, zapravo sudbinski utisak i prelom u dusi Judzina. Cudan je taj prelom bio, tako nesto nije nikad osetio u protestantskim hramovima, a niti u budistickim i istocnjackim hramovima. Onda se setio onog francuskog profesora koji mu je ukazao na to da je Pravoslavlje najblize izvoru hriscanske tradicije. Poceo je cesce da posecuje pravoslavna bogosluzenja, da cita knjige, da uci ruski i crkvenoslovenski jezik. Imao je osobitu srecu da postane ucenik Arhiepiskopa Jovana (Sangajskog), koji je nedavno kanonizovan u Ruskoj zagranicnoj crkvi. On se rado seca tih dana, kad je u toku tri godine izucavao pravoslavnu teologiju pored Arhiepiskopa Jovana i drugih verujucih nastavnika. On se postepeno priblizavao Pravoslavlju i sve ga vise zavoleo. Presao je u pravoslavnu veru, stekao je dobar broj prijatelja medju Rusima i imao nekoliko mladjih prijatelja-bogoslova. Judzin nije mirovao. Ucestvovao je u dnevnim bogosluzenjima, proizveli su ga za cteca. On je kroz susret sa Hristom saznao da istina nije van nas, da je to licni dozivljaj koji se neguje u srcu. Pravo je zadovoljstvo citati knjigu "Ne od ovoga sveta", koju je napisao njegov sabrat Damaskin posle smrti oca Serafima. On je, otac Damaskin, iz neposredne blizine posmatrao rad i stvaralacku energiju novog pravoslavca i sve poteskoce kroz koje je otac Serafim sa bratijom prolazio. Pocelo se sa stampanjem i izdavanjem jednog casopisa - "Pravoslavna rec" - nabavkom i prodajom pravoslavne stampe i ikona u neposrednoj blizini Bogorodicinog hrama u San Francisku.
Posle smrti Arhiepiskopa Jovana, Judzin i saradnici su zeleli da se udalje od sveta i da stvore svoju zajednicu, monasku zajednicu po ugledu na starodrevne pustinjake i isposnike. Nesto pozajmicom, nesto od sakupljenog i ustedjenog novca kupili su 80 ekera (32 hektara) zemlje u jednom udaljenom planinskom kraju, nekih 300 km od San Franciska, prema severu. Prelaskom u novi kraj napravili su malu crkvu i par koliba za stanovanje. Tu se zamonasio i Judzin sa monaskim imenom Serafim, uzevsi ime cuvenog ruskog isposnika Serafima Sarovskog; njegov saradnik Gleb (Rus) primio je ime svetitelja Aljaskog Germana. Njegova skromna monaska zajednica se nazvala "Manastir bratstva Svetog Germana od Aljaske". Serafim je primio jeromonaski cin 1977. godine. Sada to bratstvo broji 15 monaha, mladih Amerikanaca koji su primili Pravoslavlje i odlucili se na monaski isposnicki zivot. Zive kao isposnici u molitvi, u svakodnevnim sluzbama i zaduzenjima - prema pojedinacnim sklonostima. Zive od izdavacke delatnosti: izdavanja svoga casopisa "Pravoslavna rec", od prevodjenja i objavljivanja pravoslavnih svetiteljskih spisa. Siroka misionarska delatnost. Poneki od njih odlaze u svet da pomognu onima koji ih traze za duhovnu utehu. Cim sam sa suprugom stigao prosle jeseni u tu neobicnu zajednicu, usred Amerike, na Zapadu, pitali su me monasi za Episkopa Nikolaja i Arhimandrita Justina Popovica. Dali su nam na poklon knjigu o srpskim svetiteljima u engleskom prevodu, od Srbina, svestenika Danila Rogica. Nazalost, otac Serafim - jedan retko fini i istrazivacki duh - poziveo je svega 14 godina u tom americko-pravoslavnom manastiru, ali je ostavio iza sebe veoma plodno seme, nekoliko odlicnih knjiga i spisa pravoslavne sadrzine, kao: "Pravoslavlje religija buducnosti", "Bozje otkrovenje ljudskom srcu", "Blazeni Jovan cudotvorac" i dr. Grob oca Serafima je pri samom manastiru, gdje mnogi dolaze na molitvu.
Moderno doba je po mnogo cemu satansko i blisko Antihristu, govorio je i pisao otac Serafim Rouz. Upozoravao je pravoslavne hriscane da ustraju u pravoslavnom, izvornom hriscanskom ispovedanju vere. Njegova djela, i obimna knjiga "Ne od ovoga sveta" (1000 stranica), prevode se na ruski. On je bio neobican i hrabar Hristov vojnik u moru materijalizma, cija se dusa sada raduje na nebesima. On je i putokaz mladim Amerikancima koji hoce i traze istinu.
Serafim Rouz
Svaki Pravoslavni Hriscanin postavljen je izmedju dva sveta; ovog, palog sveta, u kome se trudimo da obezbedimo nase spasenje i drugog sveta, Nebesa, otadzbine prema kojoj tezimo i koja nam, ako vodimo istinski Hriscanski zivot, daje nadahnuce da zivimo iz dana u dan Hriscanske vrline i ljubav.
Ali svet je previse sa nama. Mi cesto, ustvari, u sadasnje vreme obicno zaboravljamo nebeski svet. Pritisak stvarnosti je toliko strasan danas, da mi cesto gubimo trag, sta nas zivot kao Hriscanski treba da bude. Cak iako prisustvujemo crkvenim sluzbama cesto i smatramo sebe "aktivnim" clanovima Crkve, koliko cesto nasa crkvenost je samo nesto spoljasnje, povezano sa predivnim sluzbama i celokupnim bogatstvom naseg Pravoslavnog Predanja, ali koja manjka u stvarnoj untrasnjoj ubedjenosti da je Pravoslavlje vera, koja moze spasiti dudu nasu za vecnost, manjka u stvarnoj ljubavi i posvecenosti Hristu, Ovaplocenom Bogu i Osnivacu nase vere. Koliko je cesto nas crkveni zivot, samo stvar navike, nesto kroz sta prolazimo spoljasnje, ali koja nas ne menja iznutra, ne cini da rastemo suhovno i vodi u vecni zivot u Bogu.
Nase vreme
Zivimo u vremenima, za koje nas je Gospod upozorio u Jevandjelju, kada ce "ljubav mnogijeh ohladniti."(Mat. 24:12), u poslednjim vremenima, kada je Hriscansko Jevandjelje, primljeno sa takvom revnoscu od prvih Hriscana, postalo samo mali deo zivota koji vodi vecina nas, umesto da bude srediste i smisao naseg zivota - sto bi zapravo trebalo i da bude, ako ostavrimo ono sto nasa vera zaista i jeste.
Pravoslavno Hriscanstvo kao plamena vera, koje se ne stidimo da je ispovedimo i imamo kao najdragoceniju stvar u nasem zivotu, je u velikom stepenu u stanju odricanja i povlacenja u svetu danas.
Ali ironicno - i dalekovido - dok izgleda da se Pravoslavlje povlaci, Rusija (ili bolje reci Sovjetski savez, ateisticki rezim, koji je porobio Rusku zemlju) napredovala je i sada ima vodeci polozaj u svetskoj istoriji naseg vremena. Stoga, ono sto se desava u SSSR-u, danas se posmatra sa velikim interesovanjem u ostatku sveta. Znacajno je da ono sto se danas desava u SSSR-u tice zivota prave Rusije - Pravoslavne Rusije. Pravoslavna obnova u Rusiji, tesno je povezana sa buducnoscu Ruske zemlje.
U XIX i na pocetku XX veka u Rusiji, pre Revolucije iz 1917. godine, postojala su prorocanstva duhovnih ljudi, koja su se ticala ne samo sto se tice dolaska ateizma u Rusiju i razdoblja krvi, ropstva, vec takodje i sto se tice onoga sto se moze desiti sa Rusijom nakon tog doba, ako se Pravoslavni Rusi pokaju za grehe, koji su izazvali to doba.
Pogledajmo stoga u ta prorocanstva i nacin na koji su oni povezani, sa onim sto se desava u Rusiji danas. Pogledajmo ne sa povrsne tacke gledista zute stampe, vec dublje i pokusajmo da vidimo nesto od onoga sta se desava u dusi i srcu Rusije, i sta bi mogli ocekivati prema tima prorocanstvima i prema nasem znanju opstih prorocanstva koja se ticu onoga, sto ce se desavati pre kraja sveta.
Kraj sveta
Ali zasto govorimo o kraju sveta? Da li mi zaista zivimo u poslednjim vremenima sveta? Zasto povezujemo zajedno buducnost Rusije i kraj sveta
Cak i svetovni pisci govore o nasim "apokalipticnim" vremenima. I zaista, problemi koji danas muce svet - iscrpljenost izvora i hrane, prenaseljenost, bukvalno cudovista koje je stvorila savremena tehnologija, a narocito oruzja sposobna da uniste celokupne zemlje il cak celukupnu civilizaciju - sve ukazuje na priblizavanje krize ljudskog roda, daleko od bilo cega sto je ovaj svet ikada video, i verovatno do bukvalnog karaja zivota na zemlji.
U isto vreme, religiozni mislioci ikazuju na cvetanje nehriscanskih pokreta u nase vreme i predvidjaju "novo doba" u kome ce "nova religijska svest" vladati umovima ljudi i staviti tacku na dvehiljadegodinju vladavinu Hriscanstva. Astrolozi upucuju na "Doba Vodolije", za koje smatraju da ce poceti oko 2000. godine. I samo priblizavanje 2000. godine dovoljno je da nadahnjuje u mnogim umovima, ideju o Novom Dobu, na neki nacin drugacije od svega ostalog u ljudskoj istoriji.
Medju mnogim nepravoslavnim hriscanima, ove ideje se vide u vidu ucenja, nazvanog "hilijazam" ili "milenarizam" - verovanje da ce Hristos uskoro doci na zemlju i vladati ovde sa Svojim Svetima hiljadu godina, pre nego dodje kraj sveta.
Ovo ucenje je jeres, osudjeno od Drevnih Otaca; ono ima svoj koren u pogresnom tumacenju knjige Otkrovenja (Apokalipse). Pravoslavna Crkva uci da vladavina Hrista i Wegovih Svetih, kada je ]avo "svezan" za hiljadu godina (Otk. 20:3), preiod u kome zivimo, celo razdoblje (1000 kao broj simbolizuje celinu) izmedju Prvog i Drugog Dolaska Hristovog.
U ovom preiodu, Sveti zaista vldaju sa Hristom u Njegovoj Crkvi, ali to je misticna vladavina, koja nije odredjena nikakvim spoljasnji, politickim ukusom, koji mu hilijasti daju. Djavo je zaista svezan u ovom periodu - t.j. ogranicen u ostvarenju svoje zle volje protiv covecanstva - i verni koji zive zivotom Crkve i primaju Svete Tajne, zive blagoslovenim zivotom, pripremajuci sebe za vecno Carstvo Nebesko. Nepravoslavni, koji nemaju Svete Tajne i nisu okusili istinski zivot Crkve, ne mogu razumeti ovu misticnu vladavinu Hrista i zato traze politicku i spoljasnju vladavinu.
I tako, buducnost sveta, u kojoj ce Rusija ocigledno imati sredisnju, glavnu ulogu, povezana je sa idejama ili kraja sveta u fizickom smislu, ili kraja civilizovanog sveta koji znamo i dolaska novog doba skoro rajskih kvaliteta.
Neki ljudi su protumacili ulogu Rusije u tom novom dobu, u pojmovim vezanim za jeres hilijazma. Ustvari, ako izbliza pogledamo na ucenje komunizma, koje je zavladalo ruskim drustvom u poslednjih 60 godina, mozemo videti da je to svetovna verzija hilijasticke ideje; ono uci da potpuno novo istorijsko razdoblje pocinje sa komunizmom, da kada komunizam konacno zavlada svetom, postojace univerzalna sreca i sloboda covecanstva od svega sto ga je vezivalo u proslosti. Ukljucujuci i religiju.
Danas, sezdeset godina nakon komunistickog eksperimenta u Rusiji, i kraceg perioda u drugim narodima, mozemo videti koliko je nepromisljeno verovanje koje lezi u osnovi komunizma. Stvarnost komunizma noije raj na zemlji, vec Gulag; covecanstvo uopste nije bilo "oslobodjeno", vec porobljeno gore nego ikada pre. Ali Rusija, prva zemlja koja je iskusila komunisticku budalastinu, je i prva zemlja koja je pocela da se budi iz njega i prezivljava ga; bez obzira na nastavljenu vladavinu komunisticke tiranije u Rusiji, ateizam jos nije zarobio dusu Rusija i religiozno budjenje koje se moze videti u Rusiji sada, je nesumnjivo samo pocetak neceg ogromnog i stihijskog: oporavak duse celog naroda od kuga ateizma. Ovo je razlog zasto Rusija moze imati rec od znacaja za ceo svet, koji se potapa u istu zmkua ateizma, iy koga se Rusija uzdize; zato je buducnost Rusije tako blisko povezana sa buducnoscu celog sveta, u religioznom smislu.
Kraj sveta u Hriscanskim Prorocanstvima
Pre posebnog okretanja na procanstva o Rusiji, zeleo bih da ukratko izlozim opste Pravoslavno ucenje o tome sta ce se desiti pred sam kraj sveta. To ce nam dato objasnjenje, u kome cemo moci da predstavimo i prorcanstva kojas eticu buducnosti Rusije.
Dogadjaji pre kraja sveta, opisani su na brojnim mestima Svetog Pisma; 24-ta glava Jevandjelja po Mateju, sa uporednim mestima u drugim Jevandjeljima, najvise u Knjizi Apokalipse, narocito 8-oj glavi i dalje; drugo poglavlje 2. Poslanice Solunjanima; 2. Poslanica Svetog Apostola Petra, 3-ca glava; nekoliko poglavlja knjige Proroka Danila i drugi delovi.
Apokalipsa opisuje ove dogadjaje u seriji vizija; neke su svetle i pozitivne, koje se ticu ispunjenja Bozije Pravde i spasenja Njegovih izabranih; neke su mracne i negativne, koje se itcu uzanih bolesti, koje ce doci na zemlju zbog grehova covecanstva. Nekada mi prenaglasavamo mracnu i negativnu stranu danas, gledajuci uvecanje zla oko nas; ali to dolazi od nase malodusnosti i svetovnosti - mi moramo da sagledamo celokupnu sliku.
Kako se vreme kraja sveta priblizava, istina je da ce biti vreme navolja, kakvo svet nije nikada video (Mat.24;21): bice gladi, kuge i pomora, zemljotresa, ratova i glasova o ratovima, gonjenja, laznih proroka i laznih hristosa, a ljubav mnogih (ukljucujuci i hriscane) ce ohladneti. Ali u isto vreme, Jevandjelje ce biti propovedano svim narodima, i oni koji pretrpe do kraja, uz pomoc Hristovu, bice spaseni.
Zla i lazna religija ce doci do vrhunca u svetu u doba Antihrista, svetskog vladara koji ce naizgled odneti mir od svetskog nereda, izgledace da je Hristos ponovo dosao na zemlju, vladajuci iz obnovljenog Jerusalimskog Hrama.
Ali postojace i oni koji ce gledati kroz obmanu. Posebno, dva Starozavetna Proroka, koji nisu umrli, vratice se na zemlju - Ilija da obrati Jevreje a Enoh da propoveda ostalim narodima. Kratka vladavina Antihrista - samo tri i po godine - zavrsice se u novim neredima i ratovima, u sred kojih ce Sam Hristos doci sa Nebesa, prethodice Mu znak Krsta, ovaj svet ce biti unisten vatrom i ponovo obnovljen, a u isto vreme ce tela mrtvih ustati iz grobova i sjedinjeni sa njihovim dusama, da bi stali pred Strasni Sud Bozji.
Sada, sa ovom uopstenom pozadinom, pogledajmo na prorocanstva koja se ticu Rusije.
Buducnost Rusije
U devetnaestom veku, u Rusiji su brojni proroci i cak neki od dalekovidih mirjana, kao sto je to bio Dostojevski - predvideli Revoluciju koja je dosla na Rusiju, kao rezultat neverja, svetovnosti i cisto formalnog stava prema Pravoslavlju, oskudevanja goruce, samoraspinjuce vere koju Pravoslavlje zahteva. Neki su je videli u opstim crtama uzasnu katastrofu spremnu da zatekne Rusku zemlju, kao sto je Episkop Teofan Zatvornik, kada je pogledao u manjak istinske Hriscanske vere kod toliko mnogo ljudi, izjavio: “Za sto godina, sta ce ostati od naseg Pravoslavlja?”
Drugi su videli zastrasujucu Revoluciju, koja bi mogla da se prosiri na ceo svet. Tako, Sveti Jovan Kronastatski govori, u propovedi odrzanoj 1904. godine: “Rusijo, ako otpadnes od vere, kao sto su mnogi intelektualci vec otpali, neces vise biti Rusija, ili Sveta Rusija. I ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu - onda je kraj sveta blizu. Bog ce uzeti poboznog Cara i poslace bic u liku nevernih, surovih, samoproklamovanih vladara, koji ce natopiti celu zemlju suzama i krvlju.“
Ovo je stanje u kome se svet sada nalazi, sa skoro polovinom natopljenom u krvi, koja trpi tiraniju koja je pocela 1917 sa Ruskom Revolucijom. Da li ima nade za spasenje, ili ce ateizam jednostavno pokriti ceo svet i uspostaviti Carstvo Antihrista?
Imamo dobre razloge da sumnjamo da ce buduci dogadjaji biti tako prosti, kako zbog toga sto se prva zemlja gde je pocela vladavina ateizma, Rusija sada nalazi u religijskom budjenju, koje je vec prepreka njegovom sirenju; a takodje i sto Antihrist, prema Pravoslavnom Prednju nece biti samo bezbozni tiiranin kao Staljin npr., vec religiozna figura koja ce pre ubedjivati, nego prinudjivati i prisiljavati ljude da ga prihvate.
Sveti ljudi koji su ziveli na pocetku Revolucije, bili su svesni apokalipticne prirode ovog dogadjaja i znali su da ce to biti duga i teska proba za rusku zemlju. Ali su takodje predvideli i da ce biti kraj ovom iskusenju.
Starac Aleksije iz Zosimovog Skita, koji je bio monah, koji je izvukao zreb prilikom izbora Patrijarha Tihona, cuo je ljude kako placu u crkvi Manastira Sudov (to je bilo, u prvim, konfuznim mesecima Revolucije): "Nasa Rusija je izgubljena, Sveta Rusija je izgubljena!" Na ovo, on je odgovorio: "Ko je taj, koji govori da je Rusija izgubljena, da je poginula? Ne, ne, ona nije izgubljena, ona nije propala i nece propasti, ali rusji narod mora biti ociscen od grahova kroz velika iskusenja. Moramo se moliti i cesto kajati. Ali Rusija nije izgubljena i nije poginula." (Pravos. Rusija; br.1,str.9)
Starac Anatolije Mladji Optinski, na samom pocetku, u prvim danima Revolucije, u Februaru 1917, prorekao je prorocanstvo u vidu jake, zive slike buducnosti Rusije: "Bice oluje. I ruski brod ce biti razbijen na komade. Ali ljudi mogu biti spaseni, cak i na dascicama i odlomcima. I nece svi poginuti. Moramo se moliti, svako se mora moliti i kajati cesto. I sta se desava posle oluje?... Bice zatisje."
Na ovo su svi odgovorili: “Ali nema vise broda, razbijen je na komade; propao je, sve je propalo.” "Nije tacno“, rekao je Bacuska, "Veliko cudo Bozije ce se pokazati. Sve te dascice i delici, voljom Bozijom i Njegovom moci, skupice se zajedno i sjediniti, i brod ce biti ponovo sagradjen u svojoj lepoti i ici ce svojim putem, predodredjenim od Gospoda. I to ce biti cudo ocigledno svakome.“ (Pravos. Rusija; br.1,str.9)
Starac Varnava iz Getsimanskog Skita, govorio je pre Revolucije o katastrofi koja dolazi na Rusiju i surovim progonima i gonjenjima protiv Vere Pravoslavne. Rekao je:”Progoni vere ce se stalno uvecavati. Bice necuvene nesrece i mraka, skoro sve ce crkve biti zatvorene. Ali kada ljudima bude izgledalo da nece moci da izdrze vise, onda ce izbavljenje doci. Bice procvata. Crkve ce cak poceti da se grade. Ali ovo ce biti procvat pred kraj.” (privatno pismo od N. Kitera)
Shimonah Aristokle, ne mnogo pre svoje smrti u Avgustu 1918, rekao je da: “sada mi iskusavamo vremena pre Antihrista, ali Rusija ce jos biti izbavljena. Bice mnogo patnje, mnogo mucenja. Cela Rusija ce postati zatvor i moramo mnogo da preklinjemo Boga za oprostaj. Moramo se kajati zbog svojih grehova i bojati se da ucinimo i najmanji greh, vec teziti da cinimo dobro, cak i najmanje. Jer cak i krilo muve ima svoju tezinu, ali Bozija merila su preciznija. I kada cak i najmanje dobro, pretegne na tasu, onda ce Gospod izliti Svoju milost na Rusiju.” Deset dana pre kraja (njegovog zivota), rekao je da ce "kraj sveta doci kroz Kinu. Bice i neobicnog desavanja i cudo Bozije ce se prikazati. Bice potpuno drugacijeg zivota, ali sve to nece biti zadugo.“ (Pravos. Rusija; br.21,str.3)
Starac Nektarije Optinski je u 20-im godinama prorokovao: “Rusija ce ustati i materijalno nece biti bogata. Ali u duhu ce biti bogata, a u Optini ce jos biti sedam svetlosti, sedam stubova.” (I.M.Koncevic. “Manastir Optina i njegovo doba, Dzordanvil; 1973, str. 558)
Interesantno, Sveti Jovan Kronstatski je takodje prorokaovao da ce izbavljenje doci sa Istoka. (I.K.Surski “Otac Jova Kronstatski, Beograd, 1942; 2 tom, str.24)
Arhiepiskop Teofan Poltavski je skupio u 30-im godinama, prorocanstva koja je primio od staraca, kao ovo: ”Pitate me o bliskoj buducnosti i o zadnjim vremenima, Ja ne govorim svoje, vec dajem otkrovenje od Staraca. Dolazak Antihrista se skoro primice i vrlo je blizu. Vreme koje nas od njega deli, trebalo bi da se racuna u vidu godina, a najvise u vidu nekoliko decenija. Ali pre Antihristovog dolaska, Rusija mora jos biti obnovljena - da budemo sigurni na kratko vreme. I u Rusiji, Car mora biti izabran od Samog Boga. Bice covek goruce vere, velikog uma i celicne volje. Ovoliko je bilo otkriveno o njemu. Mi cemo cekati ispunjenje onoga, sto je predskazano. Sudeci po mnogim znacima, brzo se primice, osim ako zbog nasih grehova Gospod Bog porekne, promeni ono sto je obecao. Prema svedocima reci Bozije, ovo se takodje desava.” (The Orthodox Word; 1969, br.4, str. 194)
Prema tome, mozemo videti u prorocanstvima ovih Bogonadahnutih ljudi na pocetku dvadesetog veka, odredjeno ocekivanje obnove Svete Rusije i cak dolaska na vlast Pravoslavnog Cara, za krako vreme pre dolaska Antihrista i kraja sveta. Ovo ce biti nesto cudesno, bice neobican istorijski dogadjaj. Ali u isto vreme, to je nesto sto zavisi od samog sukog naroda, jer Bog uvek delluje kroz slobodnu volju coveka. Kao sto su Ninevljani postedjeni kada su se ljudi pokajali, a Jonina prorocanstva o njihovom unistenju pokazala laznim, tako ce se i prorocanstva o obnovi Rusije pokazati laznim, ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu.
Blazeni Arhiepiskop Jovan Maksimovic (Sangajski), ciji je grob u samoj crkvi gde se lsuzba odrzala jutros, duboko je razmisljao o smislu i znacenju Ruske Revolucije i o izgnanstvu toliko mnogo ruskog naroda. U svom obracanju na Saboru Cele Dijaspore u Srbijij 1938 godine, zapisao je: ”Ruski narod je kao celina ucinio velike grehe, koji su uzrok sadasnjiih nesreca: posebni gresi su krsenje zakletve i careubistvo. Narodne i vojne vodje odrekli su poslusnost i odanost Caru, cak i pre nego sto se odrekao prestola, iznudjujuci kasnije od Cara, krvoprolice koje on nikako nije zeleo u zemlji; ljudi su otvoreno i bucno otpozdravili to delo, a sada su glasno izrazili svoje negodovanje u vezi sa tim…
Ta krivica greha careubistva, nije samo na onima koji ga fizicki ucinili, vec i na celom narodu, koji se radovao povodom obaranja Cara i dozvolio njegovo ponizenje, hapsenje i progon, ostavljajuci ga neodbranjenog u rukama kriminalaca, sto je u stvari vec samo predodredilo kraj. Prema tome, katastrofa koja je dosla na Rusiju, direktna je posledica uzasnih grehova i ponovno radjanje Rusije, moguce je samo nakon ciscenja od njih. Medjutim, do sada nije bilo istinskog pokajanja, zlocini koji su bili vrseni nisu jasno bili osudjeni i mnogi aktivni ucesnici u Revoluciji su nastavili da cak i sada tvrde, da u to vreme nije bilo moguce delovati na drugi nacin. U neuzdrzavanju direktne osude Februarske Revolucije, ustajanje na Miropomazanog od Boga, ruski narod nastavlja da ucestvuje u grehu, narocito kada brane plodove Revolucije.” (The Orthodox Word; 1973, br.50, str. 91)
Naravno, careubistvo - ubijanje Miropomazanog Cara - je ne samo greh koji lezi na savesti Pravoslavnog ruskog naroda. Taj zlocin je, kao sto je bio, simbol otpadanja Rusije od Hrista i istinskog Pravoslavlja - tok dogadjaja koji je zahvatio najveci deo devetnaestog i dvadesetog veka, i sada samo pocinje da se vraca. Vrlo je interesantno da je u samoj Rusiji danas, pitanje proslavljenja Cara zajedno sa ostalim Novomucenicima, vezano sa dizanjem doslovno kletve koja je lezala na ruskoj zemlji od njegovog mucenistva.
Otac Gleb Jakunjin - koji sada trpi surovo zatvaranje upravo zbog davanja izjava slicnih ovoj - napisao je pismo Pravoslavnim Rusima u Dijaspori, potpisanim od jos nekoliko njegovih drugova boraca, koji izrazavaju iste ideje o Caru, koje je i Vladika Jovan izrazio.
Na kraju ovog pisma, on pise: ”Znacaj za svetsku istoriju, koji ima mucenicka smrt Carske Porodice, jednak je najznacajnijim dogadjajima u Bibliji; sadrzi cinjenicu da se period Konstantinopoljskog postojanja Crkve Hristove zavrsava, a da novi, mucenicki, apokalipticki pocinje. Poceo je sa dobrovoljnom zrtvom poslednjeg Miropomazanog Pravoslavnog Cara i njegove porodice. Tragedija Carske Porodice je lezala kao kletva na ruskoj zemlji, postajuci simbolicki uvod ruske duge staze Krsta - smrti desetine miliona njenih sinova i kcerri. Kanonizovanje Carskih Mucenika bice za Rusiju, podizanje sa nje greha careubistva; ovo ce je konacno izbaviti od zle opijenosti.” (La Pense Russe, Dec.6 1979; br.328, str.5)
Previse je jednostavno, naravno reci da ce proslavljanje Novomucenika, ukljucujuci i Carsku Porodicu, doneti obnovljenje Svete Rusije, Ali ako Pravoslavni narod, i u Rusiji i u Dijaspori, primi ovaj cin sa svim srcem, ondanema pretpostavljanja, kakav bi to uticaj mogao imati na Rusiju.
Jedno veliko prorocanstvo o buducnosti Rusije bilo je znano samo nekima pre Revolucije; bilo je toliko smelo, da ga cenzori u Crkvi ne bi dozvolili da bude odstampano. Pronadjeno je u istoj zbirci Motovilovih rukopisa, koja je svetu dala cuveni “Razgovor” sa Svetim Serafimom o zadobijanu Duha Svetog. Ovo prorocanstvo koje se sad pojavilo u nekoliko izdanja u poslednjoj decnij, tice se bukvalnog vaskrsenja Svetog Serafima, pre kraja sveta. Evo sta je Sveti Serafim Sarovski rekao Motovilovu: “Puno puta samo cuo iz usta velikog Bogougodnika, Starca, Oca Serafima, da on nec pocovati u Sarovu svojim telom. I gle, jednom sam se ja (Motovilov) usudio da ga pitam: “Bacuska, vi blagoizvoljevate sve vreme da kazete da sa vasim telom neceete lezati u Sarovu. Da li to znaci, da vas monasi iz Sarova, dati nekome?“
Odgovorio je: "Vase Bogoljubije, Gospod Bog je odredio da ja, ubogi Serafim, treba da zivim znatno duze od sto godina. Ali posto ce episkopi tog vremena, postati toliko bezbozni, da ce u svojoj bezboznosti prevazici grcke episkope iz vremena Teodosija Mladjeg, tako da vise nece cak verovati u glavnu dogmu Hriscanske vere; tako da ce biti ugodno Gospodu Bogu da mene, ubogog Serafima uzme, iz ovog privremenog zivota do tog vremena i da me onda vaskrsne; i moje vaskrsenje ce biti kao vaskrsnuce Sedam Otroka u pecini Ohlon, u dane Teodosija Mladjeg.“
Motovilov nastavlja: "Posto mi je otkrio ovu veliku i zastrasujucu tajnu, veliki Starac me je obavestio da ce nakoo njegovog vaskrsnuca, on ici iz Sarova u Divjevo i da ce tamo poceti propoved svetski rasirenog pokajanja. Zbog ovog propovedanja i iznad svega zbog cuda vaskrsenja, velika mnozina ljudi sakupice se iz svih krajeva zemlje; Divjevo ce postai Lavra, Vertijanova ce postai grad, a Arzamas predgradje. Propovedajuci pokajanje u Divjevu, Bacuska Serafim ce otkriti cetiri svetinje u njemu,a nakon otkrivanja sam ce leci u sredinu izmedju njih. I oda ce uskoro doci kraj svega."
Drugi put je Sveti Serafim govorio Motovilovu u vezi sa duhovnim stanjem poslednjih Hriscana, koji ce ostati verni Bogu, pre kraja sveta: "I u dane te velike tuge, o kojima je receno da se ne bi spasilo nijedno telo, osim ako radi izabranih, ti dani ne bi bili skraceni - u tim danima ostatak vernih, iskusice nesto slicno sto je jednom iskusio Sam Gospod, kada se On, viseci na Krstu, buduci savrseni Bog i savrseni Covek, osetio zaboravljenim od Njegovog Bozanstva i onda je On glasno zavapio Njemu: Boze Moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio? Poslednji Hriscani ce takoje iskusiti slicnu napustenost os covekoljublja, mislocu Bozijom, ali samo na vrlo kratko, nakon cega Gospod nece odlagati da se odnah pojavi u svoj Svojoj slavi sa svim Svetim Andjelima. I onda ce se desiti, u svoj svojoj punoci, sve sto je predodredjeno od vekova u Predvecnom Savetu (Svete Trojice).“ (The Orthodox Word, 1973, br.50, str. 123-4)
Ovo prorocanstvo nikada nije stampano u Rusiji, a ipak je poznato danas tamo. U pismu jednog svestenika, objavljenom u prvom broju casopisa „Nadezhda“, opisujuci svoju posetu Sarovu i Divjevu i njegovog otkrica tamo, da je Sveta Rusija i dalje ziva, da monahinje iz manastira Divjevo (koji je zatvoren 1926) i dalje zive tamo. Tu je i prorocanstvo jedne starice, Evdokije, koja je upravo primila Sveto Pricesce: "Uskoro, uskoro, ovde u Divjevu bice proslave. Sada nisu u pitanju godine, meseci, vec dani isati koji ostaju do otvaranja manastira i pokazivnja cetiri Svetinje; one od Svetih Osnivateljki (Divjeva) Aleksandre, Matuske Marte i Blazene Evdokijuske, koja je mucena i ubijena od bezboznika... Sveta mi zapoveda da ti kazem da bezuslovno moras ovde doci za otvaranje crkve i Svetinja." (Nadezhda 1977; br.1, str. 148)
O cinjenici da je Sveta Rusija i dalje ziva, bez obzira na nastavljenu vladavinu ateizma u Rusiji, sada imamo svedocenja brojnih posmatraca u samoj Rusiji. Genadij Siganov govori: "Sveta Rusija ne moze biti sahranjena, ona ne moze proci; ona je vecna i pobedonosna i tacno je da ce poslednja rec u istoriji naseg naroda pripadati... Sveta Rusija je samo otisla sa povrsine savremenog zivota, ali nastavlja da zivi u svojim skrivenim dubinama, klija do vremena, tako da ce u vreme prijatno Bogu, posto je prezivela zimu, ponovo izaci na povrsinu i ukrasiti rusku zemlju, koja je bila tako surovo sibana vrelinom i ledenim olujama." (The Orthodox Word, 1973; br.50, str. 98)
Poruka Rusije svetu
U knjizi koja najpotpunije opisuje dogadjaje koji ce se desiti na kraju sveta, Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova, na otvaranju sedmog pecata, koji prethodi poslednjoj nesreci koja dolazi na ljudksi rod; receno je da je postojala tisinana Nebesima, u roku od pola sata (Otkr. 8;1) Neki su protumacili da ovo znaci kratak period mira, pre konacnih dogadjaja u svetskoj istoriji РІР‚“ naime, kratak period obnove Rusije, kada ce propoved svetski rasirenog pokajanja poceti sa Rusijom - da ce "nova, konacna rec" kojoj se cak i Dostojevski nadao, biti preko Rusije dana svetu. Po sadasnjim svetski uslovima, kada su dogadjaji u jednoj zemlji poznati celom svetu, skoro odmah i kad je Rusija ocoscena krvlju svojih mucenika, zaista ima bolje sanse od bilo koje druge zemlje, da se probudi iz sna ateizma i neverja - vec mozemo videti mogucnost takvog dogadjaja. Kao sto su otac Dimitrije Dudko i ostali rekli, ne moze se desiti da ce krv bezbrojnih Ruskih Mucenika biti prolivena uzalud; nesumnjivo, ona je seme polednjeg, velikog procvata istinskog Hriscanstva. Ali, lako je izgubiti se u snovima buduceg sveta. Treaba da budemo svesni sta ce se desiti na kraju sveta i sta se moze desiti u Rusiji. Ali duhovni dogadjaji, kao sto ja vaskrsenje Rusije, zavise os svkae pojedine duse. Ovi dogadjaji se nece desiti bez ucesca Pravoslavnog naroda - naseg pokajanja i borbe. Ovo ukljucuje ne samo narod Rusije - ukljucuje i celu Rusku Dijasporu i ceo Pravoslavni narod na svetu. Arhiepiskop Jovan u istom izvestaju na Sabori Cele Dijaspore 1938, koji sam vec naveo, govori o apokalipticnoj misiji Ruskog naroda izvna Rusije: "U kaznjavanju, Gospod u isto vreme pokazuje ruskom narodu put spasenja, cineci ga propovednikom Pravoslavlja celom svetu. Ruska Dijaspora je nacinila Pravoslavlje bliskim svim delovima sveta; masa Ruskih izbeglica je za najveci deo nesvesni propovednik Pravoslavlja... Rusima u inostranstvu, darovano je da sijaju celom svetu svetloscu Pravoslavlja, tako da drugi ljudi, videci njihova dobra dela, mogu slaviti naseg Oca Koji je na Nebesima, i prema tome steknu spasenje za same sebe... Dijaspora ce morati da se obrati na stazu pokajanja i imajuci steceno oprostenje kroz molitvu Bogu i kroz ponovno duhovno rodjenje, postane sposobno da omoguci ponovno rodjenje i nasoj napacenoj domovini." (The Orthodox Word 1973, br.50; str. 92-94)
Na taj nacin bi Rusi u inostranstvu zivljenjem istinskog zivota Pravoslavlja, trebalo da vec pripremaju put za propoved svetski rasirenog pokajanja Svetog Serafima.
U odredjenom stepenu, to se i desava i covek moze cak poceti i da vidi, uporedo sa Pravoslavnom obnovom u Rusiji, istinsko Pravoslavno budjenje u Americi i drugim zemljama van Rusije. Ali sve zavisi od nas; Ako smo probudjeni za istinski Pravoslavni zivot, onda ce Sveta Rusija biti obnovljena; ako nismo, onda Gospod moze povuci Svoja obecanja.
